Impuls

 

Шири метафизички контексти: „Метафизички импулс“ описује инхерентну тежњу човечанства да теоретизира о стварности изван емпиријским искуством, обликујући погледе на свет и потенцијално реификујући (објективирајући) флуидну природу постојања, као у Хајдегеровој каснијој мисли. У мистичној или духовној метафизици, импулс је божанска или свесна воља која покреће енергију кроз фазе, настаје у осећањима и манифестује се као резултат—видео се у суфијским учењима где импулси јачају или се распршују у емоционалним областима.

 

Укрштање физике и метафизике је евидентно у историјској филозофији, где импулс као физичка промена замаха одражава метафизичке идеје инхерентних нагона који изазивају трансформацију у стварности.

У метафизици – филозофском проучавању фундаменталне природе стварности, бића, а постојање—„импулс“ се често односи на унутрашњи нагон, нагон или принцип који мотивише промену, акцију или постајање, пре него на чисто физичку величину. Овај концепт се појављује у различитим традицијама, понекад се преклапајући са физиком у античкој или природној филозофији.

У стоичкој метафизици: Импулс (грчки: хорме) је кључни елемент моралне и онтолошке психологије. Настаје након утиска (фантазије) о свету и рационалног пристанка (синкататезе) на тај утисак, усмеравајући акције ка ономе што се сматра корисним или далеко од штете. За стоике попут Епиктета, људи, као рационална бића, може контролисати импулсе путем разума, усклађујући их са природним поретком (метафизичка хармонија). Ово се повезује са широм метафизиком, где импулси одражавају рационалну структуру универзума, разликују људску активност од животињског инстинкта.

Аристотел посматра импулс као унутрашњи потенцијал или нагон унутар супстанци.

Супстанца универзума садржи сопствени „унутрашњи импулс“, који се развија заједно са материјом и формом. Ово се односи на ентелехију (актуелизација потенцијала) и примарни покретач, непомични метафизички принцип који даје кретање без покрета, премошћујући физику (проучавање промене) и метафизику (први узроци).

 

(Milenko Trbović)